Na šta se odnosi fotografisanje pejsaža
Fotografisanje pejzaža u najvećoj mjeri odnosi se na fotografisanje prirodnih elemenata. U engleskom terminu se koristi pojam landscape koji najbliže označava naš pojam pejzažna fotografija. Landscape fotografija ne mora nužno biti fotografija prirode, ona može biti tematski vezana uz gradove, makro fotografija, urbana i industrijska fotografija. Pejzaž predstavlja vidljivi dio na određenom području na Zemlji, uključujući elemente kao što su geografski elementi, elementi flore i faune, apstraktne elemente kao što su munje i vremenske prilike, ljudske elemente (wikipedia).
Savjeti za fotografisanje pejsaža
1. Ne uzbuđujte se zbog kvaliteta vašeg fotoaparata
Lako je upasti u začarani krug i vjerovati da je nedovoljno dobra fotografska oprema ono što vas sprečava da pravite briljantne fotografije. Istina je drugačija: Skoro svaki aparat može da napravi zadivljujuće fotografije. Naravno da se kvalitet slike aparata koji košta 30 evra ne može porediti sa profesionalnim DLSR aparatom čije su cijene i do više hiljada evra. Ipak, koliko je fotografija uspješna zavisi od više faktora. Kompozicija, te kako organizovati kadar, šta uključiti, a šta izbaciti iz njega – mnogo je važnije od bilo kakve opreme.
2. Povećajte dubinsku oštrinu
Mada mogu postojati i oni koji žele da dobiju malo više kreativnosti i eksperimentišu sa malom dubinskom oštrinom, u fotografisanju pejzaža normalan pristup je da se obezbjedi što više scene u fokusu, koliko je to moguće. Najjednostavniji način da to uradite je da izaberete malu blendu (veliki broj) i da dobijete veću dubinsku oštrinu u vašim snimcima.
Da li imate na umu da manji otvori blende – znači manje svetla za senzor fotoaparata? To treba nadoknaditi bilo povećanjem ISO vrednosti ili produženjem brzine ekspozicije (ili oboje).
3. Koristite stativ
Kao rezultat duže ekspozicije, za kompenzaciju je potrebno da izaberete malu blendu. Morate da pronađete način da se osigura fotoaparat od potresa u toku ekspozicije. U stvari, čak i ako ste u prilici da koristite brze ekspozicije iz ruke, u praksi korišćenje stativa može biti značajno. Takođe, razmislite – kablovski ili bežični okidač, kao dodatak stabilnosti.
4. Izaberite pravi režim
Automatsko podešavanje aparata možda završava posao za fotografisanje rođendana, ali ako želite ozbiljnije da se oprobate u fotografisanju, morate se osmeliti na eksperimentisanje.
Režim Aperture Priority (označava se sa A ili Av na brojčaniku) odnosi se na kontrolu dubine polja – na to koliko su vaše slike oštre kroz planove. Ovo je poluautomatski režim u kome podesite otvor blende, a aparat sam namjesti brzinu ekspozicije pri očitavanju prizora. Pogodan je za skoro sve vrste fotografija – pejzaže, makro fotografije, portrete.
Shutter Priority (S ili Tv) radi na sličan način, s tim što kod njega kontrolišete brzinu zatvarača. Ovo je dobar režim za fotografisanje sporta i drugih brzih sekvenci.
Režim Program (P) je potpuno automatizovan i u njemu aparat podešava i otvor blende i brzinu okidača, odnosno prikupljanje svetlosti. Ovaj režim je dobar za slučajeve kada vam je važno da napravite uspešnu fotografiju, bez obzira na njen kvalitet.
Svakako je preporučljivo da eksperimentišete sve dok sami ne uvidite koje se podešavanje koristi u kojoj situaciji.
