Iako možete na svom računaru instalirati serverski softver poput Xampp-a i lokalno pokretati svoje projekte, bolje je da na vreme počnete da se upoznajete sa pravim serverima.
Morate da naučite šta su:
- Hosting
- Domen
Postoje kompanije koje u svom vlasništvu imaju mnogo servera (onih jakih računara koje smo spominjali na početku). Za mjesečnu ili godišnju pretplatu, oni vam iznajmljuju dio svojih servera. To je hosting.
Dakle dobijete računar određenih specifikacija, koji se nalazi ko zna gdje, za mjesečnu pretplatu. Konkurencija u ovoj industriji je jaka pa ovo ne košta puno, veoma je lako početi, i sve vam je na jedan klik jer je firmama stalo da imate sjajno korisničko iskustvo (živjela velika konkurencija).
Ponuda ovih kompanija uglavnom dolazi u više različitih paketa, a vama je dovoljan neki od jeftinijih/slabijih, pošto vam treba samo za vježbu ili eventualno lični sajt.
Ukoliko vam je od starta cilj da napravite neki sajt ili aplikaciju koju planirate da promovišete i dovodite veći saobraćaj, razmotrite skuplje opcije.
Za već od 30 eura godišnje možete dobiti hosting koji je sasvim dovoljan za vaše potrebe učenja, čak i za vaš portfolio sajt.
Kompanije koje se bave hostingom daće vam detaljna uputstva i prije i posle kupovine u vezi sa svime što vam bude potrebno. Uglavnom imaju i korisničku podršku, tako da ne bi trebalo da zaškripi nigdje u ovom procesu.
Sad imate server, a njegov adresa dolazi u formatu “123.123.123.123”, kao IP adresa. Ali vi želite da ukucate vašeime.com i vidite vaš sajt? U čemu je stvar?
Negdje u prostranstvima interneta žive registri domena. Da uprostimo, zamislite ogromnu tabelu sa samo dvije kolone:
- Domensko ime
- IP Adresa
Svako domensko ime povezano je sa jednom adresom. Na primer, google.com je povezan sa adresom 172.217.18.78. (Probajte da kliknete na tu adresu ili da je kopirate u adress bar da vidite šta će se desiti)
Računarima je lakše da rade sa brojevima, ali nama je lakše da zapamtimo google.com nego 172.217.18.78.
Dakle, vi kupujete domen (domensko ime) i povezujete ga sa adresom svog servera. Od tog trenutka, svako ko ukuca vašdomen.com biva preusmjeren na vaš server koji obrađuje njegov zahtev i servira mu neku stranicu.
Kada se budete upoznali sa osnovama networkinga koje smo spominjali u prvom delu naučićete šta je DNS i kako sve ovo radi.
Često će se desiti da vam kompanije koje prodaju hosting ponude i domen i automatsko povezivanje ta dva. Ovo je najjednostavnija opcija za početak.
Bližimo se trenutku kada će vaš prvi sajt moći da ugleda svjetlost dana, ali pogledajmo još malo šta je u stvari taj sever čiji ste ponosni vlasnik.
Kada platite hosting, nećete dobiti samo računar koji nema ništa na sebi instalirano. Uglavnom će doći opremljen sa operativnim sistemom, serverskim softverom, i cPanelom.
Operativni sistem je uglavnom neka distribucija Linuxa koji je najpopularniji OS za ovu namjenu. Međutim, sam operativni sistem ne pravi veliku razliku između vašeg kućnog računara i servera.
Ono što pravi razliku je serverski softver (najčešće Apache) koji omogućava tom računaru da obavlja funkciju servera, dakle da prima zahtjeve i odgovara na njih.
Na serveru će biti instaliran i (najčešće) cPanel, softver za upravljanje serverima iz browsera. Napravljen je da ne biste morali da kucate komande u komandnoj liniji kako biste završili neke jednostavne operacije na serveru.
Iz cPanela možete da instalirate i deinstalirate softver poput WordPressa, PHP-a, MySQL-a. Možete i da pravite mejl adrese na vašem domenu. Na primjer moja email adresa je: kontakt@dugl-blog.com
Razlog zbog kojeg ne ulazimo u previše detalja ovde jeste taj što će vam kompanija od koje uzmete hosting/domen poslati detaljna uputstva kako da uradite manje-više bilo šta što vam može zatrebati prilikom instalacije softvera na serveru i postavljanja sajta.
Sada kada imate server i domen, naučite kako da postavite svoj sajt na njega.
Tri glavne stvari koje treba da istražite su:
- Šta je SSH i kako se koristi?
- Šta je FTP i kako se koristi?
- Kako serverski softver servira moj sajt i kako da ga postavim?
Recimo da ste na svom računaru napravili statičku stranicu u HTML-u i CSS-u.
Da biste je prebacili na server, morate se prvo povezati sa serverom putem sigurne konekcije. Za to koristite SSH (Secure SHell).
Za prebacivanje fajlova koristićete FTP (ne rep grupu, već File Transfer Protocol). Najbolje je da ovo uradite iz komandne linije (počnite da se navikavate), a u koji tačno folder treba to da prebacite i koje komande ćete koristi za sve to, morate da potražite sami.
Bilo bi mi žao da vam uskratim zadovoljstvo potrage za ostalim detaljima.
Kada budete imali svoj prvi statički sajt onlajn — na šta god on ličio — smatrajte da ste spremni za sledeću fazu.